5 Zelenih krovova koje morate videti

U današnjem turbulentom i promenljivom svetu se sve veći naglasak stavlja na održivost i ekološku odgovornost u urbanom planiranju. Jedan od inovativnih načina na koji gradovi širom sveta postižu ove ciljeve jeste kroz implementaciju zelenih krovova. Ovi ekološki i estetski korisni projekti nisu samo simbol modernog urbanog dizajna, već predstavljaju konkretan korak ka stvaranju zdravijih, održivijih i lepših gradova. Pridružite nam se na putu da istražimo pet uspešnih primera zelenih krovova širom sveta koji su postali simboli inovacije, održivosti i lepote u svojim lokalnim zajednicama.

5. Gradska skupština Čikaga - Čikago, SAD

Iako Čikago ima preko 500 zelenih krovova, najpoznatiji je na gradskoj skupštini. U pitanju je zgrada od 11 spratova i projekat je osmišljen 2000. godine. Prvobitno je bio zamišljen kao test da se uvide prednosti zelenih krovova, kako oni utiču na temperaturu i kvalitet vazduha. Krov se sastoji od 20 000 biljaka u više od 150 različitih vrsta (žbunje, vinove loze, drveće). Takve vrste biljaka uspevaju u turbulentnim vetrovitim i sušnim vremenskim uslovima Čikaga.

Zeleni krov gradske skupštine Čikaga poboljšava kvalitet vazduha korišćenjem viška ugljen-dioksida za proizvodnju kiseonika, a pomaže i u očuvanju energije. Ovaj krov upija manje toplote od standardnog krova, te je tokom leta ova zgrada hladnija i samim tim koristi manje energije za klimatizaciju. Zamislite samo kako bi sličan zeleni krov bio dobar za vašu zgradu!

4. Zeleni krov Evropskog zavoda za patente – Rijsvik, Holandija

Ovaj zeleni krov je precizna reprodukcija upečatljivog nizozemskog pejsaža. Zeleni prostor je podeljen na različite „sobe“ koje sadrže raznorazne ekološke elemente. Ove „sobe“ su odvojene „nasipima“ od morske gline, pri čemu jedna oblast privlači leptire i pčele korišćenjem prirodnih biljnih vrsta, dok prostori između nasipa služe kao stanište ptica.

Zeleni krov efikasno ublažava efekat toplotnog ostrva tako što uključuje sisteme za prikupljanje i skladištenje kišnice. Nasipi oponašaju talase, simbolizujući važnost vode u dizajnu bašte. Veliko nepravilno jezero podseća na more, dok linearni bazeni u blizini zgrade podsećaju na nizozemske scene kanala. Meke forme za sadnju uokviruju različite tačke gledišta, nudeći i privatnost i poziv za istraživanje prostora. Ovo stvara osećaj bekstva od urbanizma ostatka grada i kontrasta sa linearnom arhitekturom ostatka zgrade. Ove inovativne karakteristike bile su ispred svog vremena kada je ovaj zeleni krov izgrađen 1990-ih godina.

3. Kongresni centar Vankuvera – Vankuver, Kanada

Zapadna zgrada Kongresnog centra u Vankuveru ima divan zeleni krov od šest hektara, što ga čini najvećim te vrste u Kanadi i najvećim neindustrijskim živim krovom u Severnoj Americi. Sa preko 40.000 autohtonih (vrsta prilagođena uslovima života u tom području) biljaka i trava, ovaj prostrani zeleni krov služi kao efikasan izolator, smanjujući dodatnu toplotu tokom leta i maksimalno smanjujući gubitke toplote zimi. Donja strana krova je ukrašena letvicama od Daglasove jele, koje su lokalno nabavljene za održivi dodir.

Bitna karakteristika ovog zelenog krova su njegove četiri košnice, dom evropskih medonosnih pčela. Ove pčele igraju ključnu ulogu u zaprašivanju vegetacije na krovu, a istovremeno snabdevaju kuhinju centra ukusnim medom.

2. Bašta među dvorištima – Milano, Italija

Smešten u Breri, istorijskom okrugu u Milanu, ova jedinstvena bašta na krovu predstavlja primer potencijala za revitalizaciju starih i kultnih prostora. Poznat kao "Orto fra i cortili" (bašta među dvorištima), predstavlja transformaciju starog i oronulog krova u bujnu zelenu oazu za stambeno uživanje. Zeleni  krov koristi modularni sistem za smeštaj četiri različite vrste biljaka, od kojih svaka ima živopisnu paletu boja. Od ljubičasto-crvenog i zelenog povrća za salatu do žutih i ljubičasto-plavih dan-noć cveća, raspored gredice prati ravne linije koje se ponavljaju, što rezultira upečatljivim monohromatskim bojama.

Pored svoje estetske privlačnosti, ovaj zeleni krov nudi i značajne ekološke prednosti. Ovaj krov smanjujući temperaturu zgrade i minimizira potrebu za hlađenjem tokom letnjih meseci. Ovaj inovativni pristup ne samo da poboljšava vizuelnu privlačnost prostora, već i doprinosi uštedi energije i naporima za održivost. Zamislite koliko bi starih zelenih krovova na Vračaru moglo da se pretvori u nešto ovako!

1. Žak Širak Muzej – Pariz, Francuska

Ovaj muzej, a i zeleni krov je dizajnirao poznati francuski botaničar Patrik Blan. Ono po čemu se ovaj zeleni krov razlikuje od ostalih jeste po vertikalnom baštovanstvu. Proteže se na 200 m dužine i 12 m visine i jedan je od najviše fotografisanih zgrada na svetu. Preko puta je reke Sene, što vegetaciji na krovu pruža dobru mikroklimu za veliki izbor biljaka.

Zahvaljujući novom francuskom zakonu koji je usvojen u martu 2023. godine, krovovi novih zgrada u komercijalnim zonama širom Francuske moraju da budu barem delimično pokriveni biljkama ili solarnim panelima. Slični zakoni o zelenim krovovima postoje u raznim gradovima širom sveta, uključujući Tokio, Toronto, Kopenhagen i Cirih.

Zeleni krovovi nisu postali samo simbol ekološke održivosti, već i praktičan korak ka stvaranju zdravijih i lepših gradova širom sveta. Kroz pet uspešnih primera iz različitih delova sveta, videli smo kako zeleni krovovi mogu pozitivno uticati na životnu sredinu, kvalitet života građana i estetski doživljaj urbanog prostora.

Implementacija zelenih krovova u Beogradu, Srbiji, nije samo estetsko pitanje, već i pitanje ekološke održivosti i unapređenja kvaliteta života građana.

Beograd može da ima značajnu korist od uvođenja zelenih krovova u urbanu sredinu. Osim što bi poboljšali kvalitet vazduha, zeleni krovovi bi doprineli smanjenju efekta toplotnog ostrva, upijanju kišnice, povećanju biodiverziteta i stvaranju prijatnijeg okruženja za stanovnike grada. Uvođenje zelenih krovova u Beogradu ne samo da bi unapredilo kvalitet života građana, već bi i poslalo snažnu poruku o ekološkoj odgovornosti i posvećenosti održivom razvoju u Srbiji.